Svestranog Zulfikara Zuke Džumhura, pisca, televizijskog novinara, scenografa i autora kazališnih plakata, 23. Sa(n)jam knjige u Istri prisjetio se u četvrtak u programu Hodoljublje Zuke Džumhura koji su vodili pisac i novinar Emir Imamović Pirke te legendarni televizijski urednik Đelo Hadžiselimović.

Ta televizijska emisija tada je bila ne samo vrh novinarstva nego i tehnološki vrlo zahtjevna, a svaka epizoda trajala je 28 minuta, rekao je Pirke. Taj format bilo je teško realizirati jer se snimalo na 16-milimetarskoj filmskoj traci koja je skupa, tehnologija je bila stara, a traka se čestom upotrebom uništavala, pojasnio je Hadžiselimović. Emisije, koje je emitirala sarajevska televizija, snimane su osamdesetih godina prošlog stoljeća, i najprije su bile crno-bijele, a kasnije i u boji.

- Zuko je rodonačelnik osobnoga pristupa dokumentarnom filmu, koji su kasnije primjenjivali Michael Palin, pa i Goran Milić. Zuko je napravio osobni dokumentarizam, za to treba biti erudit, a on je bio renesansni tip umjetnika, rekao je Hadžiselimović. Zuko Džumhur, dodao je, napravio je više od 30 scenografija, a bio je i vrstan karikaturist, scenarist i pisac.

Također, jedini predgovor za knjigu  koji je Ivo Andrić ikada napisao bio je upravo za knjigu Zuke Džumhura Nekrolog jednoj čaršiji, istaknuo je Hadžiselimović. Zuko mu se pak odužio time što je ilustrirao Priču o vezirovom slonu.

Hodoljublje je Džumhur radio s redateljem Mirzom Idrizovićem, a kasnije, 1982. godine, s tom temom objavljena je i knjiga. Hadžiselimović je rekao da je imao čast i upoznati Džumhura u njegovom omiljenom kafiću u Herceg Novom, gdje je uvijek imao rezerviranu svoju stolicu.

- Zuko je bio osebujna osoba, rođen u Konjicu,  živio je neko vrijeme u Beogradu, umro je 1989. godine, a bio je i beogradski boem i Musliman, Hercegovac, rekao je Hadžiselimović. Govoreći o Džumhurovim avanturama, Pirke je rekao da je mnogo putovao i pisao putopise, među njima su i Pisma iz Azije, a proputovao je i Iran.

- Rekao je da putuje da bi upoznao sebe. Svugdje se osjećao kao kod kuće, bio je produžena ličnost gledatelja. U bivšoj Jugoslaviji dvadesetak milijuna ljudi su Hodoljublja držala prikovanima pred malim ekranima. Bio je izvrsna osoba i šteta je što ga nove generacije jako slabo poznaju, rekao je Hadžiselimović. Dodao je da je dio materijala teško reprizirati zbog tehnologije, a njegove knjige ne izdaju se dovoljno često da bi ga mlade generacije upoznale. Njegov identitet nije bio jednodimenzionalan, bio je osoba raznolikih interesa, rekao je Pirke, a pripadao je i Hercegovini, i Beogradu, Crnoj Gori...

- U svemu što je radio, Zuko je bio odličan, zaključio je Hadžiselimović.

Nakon razgovora, prikazana je i projekcija jedne 28-minutne emisije Hodoljublja.